„Poezija je jedna od najstarijih književnih vrsta, književni rod u kojoj je pesnikova poruka izrečena kroz stihove. Smatram da poezija pripada umetnosti, a samim tim moja profesija jeste umetnost. Volim da kombinujem slikarski i poetski izraz i to sam učinila u mojim knjigama“, rekla je Aurora Koprivica na promociji svojih zbirki pesama.
Category: Umetnici
LJUMA PENOV: “Meni je bitno da me priča, scenario, uloga – naravno, i kao osobu i kao glumicu pokreće”
U Beogradu je u okviru festivala Meta filma u Art bioskopu na Kolarčevoj zadužbini održana premijera prvog rimejka u domaćoj kinematografiji. U pitanju je rimejk čuvenog filma „crnog talasa“ „Ljubavni slučaj službenice PTT-a“ koji je režirao Dušan Makavejev. Film je snimljen pre pedeset godina i tada je pokrenuo brojna pitanja i bavio se tabuima i problemima tadašnjeg društva i poretka. Sada, pedeset godina kasnije, imamo njegov rimejk.
Marija Jevtić: Onostranost identiteta tela u slici
Mlada umetnica Marija Jevtić rodom je iz Užica ali je Akademiju završila u Novom Sadu gde trenutno živi i radi kada nije na mnogobrojnim likovnim kolonijama i kada ne pravi vrlo česte izložbe svojih radova. Njen najnoviji projekat je “Onostranost identiteta tela u slici”, o kome Marija kaže sledeće:
Continue reading “Marija Jevtić: Onostranost identiteta tela u slici”
Sonja Simeonović: Šeširi su umetnost
Mlada novosadska dizajnerka šešira Sonja Simeonović izabrala je da svoju kreativnost usmeri upravo ka ovom aksesoaru. U subotu 30. juna održaće reviju svojih šešira u novosadskom klubu Izba, a evo šta kaže o svom kreativnom radu:
“Volim osećaj ženstvenosti i jedinstvenosti koji mi šeširi pružaju… Svaki šešir koji posedujem, bilo da li sam ga sama dizajnirala ili sam samo korisnik, je priča za sebe.Kad ih pravim trudim se da što manje liče jedan na drugi. Izazov mi je da radim sa više materijala i boja… To je jedna igra koja me čini sretnom, čime se trudim da bojim svoj svet. Šeširi se nose, šeširi su umetnost, kako reče Singer.”
Sonja Boruš: crvena strast neo-Belle epoquea i erotika neoekspresionizma
Sonja Boruš ima malo godina ali ima mnogo šta da kaže, posebno strastvenom crvenom bojom i jednako strastvenim slikama kojima pokazuje duboko htonsku ljudsku prirodu i duboke porive koje srećemo noću u poluostveljenim sobama i noćnim klubovima, od vremena Toulouse-Lautreca i njegovih savremenika pa do ekspresionista. Eksplozija crvenih nijansi i izražajnih lica praćena je sugestivnim naslovima koji “udaraju u glavu” i teraju na razmišljanje, i ono iz glave i ono iz stomaka.
Continue reading “Sonja Boruš: crvena strast neo-Belle epoquea i erotika neoekspresionizma”
Nenad Ignjatov – poetika upotrebljenih predmeta u novom ruhu
Nenad Ignjatov, mladi novosadski umetnik, ne plaši se da se upusti u eksperimente prilikom stvaranja svojih slika, praveći ih upadljivo trodimenzionalnim, koristeći jarke boje i predmete iz svakodnevne upotrebe. Na taj način, Nenad se približava postindustrijskom društvu, budući da su predmeti koje on koristi ugrađujući ih u svoje slike i oneobičavajući ih, korišteni, rabljeni, istrošeni. Ako možete da zamislite Andyja Warhola koji bi skupljao istrošene predmete po tavanima, koji bi ih spajao na način na koji Charles Bukowski stvara svoje pesme od delića stvarnosti koji postaju celina, to bi bilo najlakše i najasocijativnije objašnjenje njegove umetnosti.
Continue reading “Nenad Ignjatov – poetika upotrebljenih predmeta u novom ruhu”
Betmen sleteo u našu varoš, prikačivši se na zidove Malog likovnog salona
Stiglo takvo vreme! Da bi i super heroj, poput Betmena, trebalo da interveniše! U borbi protivu nepravde, nejednakosti i kršenja svega i svakoga, uključujući i ljudska i ustavna prava, u ovoj varoši i zemlji.
U najkraćem, ovo bi bili komentari i utisci, prisutne publike, koja je sinoć, pohodila Mali likovni salon Kulturnog centra grada Novog Sada (MLS, KCNS), zaradi otvaranja izložbe digitalnih grafika, humorno nastrojenog, a zanatom i talentom obdarenog, novosadskog slikara Danijela Babića, pod nazivom “Batman behind the scenes”.
Continue reading “Betmen sleteo u našu varoš, prikačivši se na zidove Malog likovnog salona”
