turistička organizacija opštine bač

DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Marija Labović – Svaki korak, zaveslaj ili staza su nova avantura u Srbiji

U okviru Dana еvropske baštine, koji se tradicionalno i kontinuirano realizuju u opštini Bač, uz brojne druge aktivnosti pre i posle, 26. septembra održana je i online konferencija DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ – KAKO ISTORIJSKU BAŠTINU OPŠTINE BAČ STAVITI U FUNKCIJU SAVREMENOG TURIZMA (o čemu više možete pročitati OVDE).

Uz saradnju sa Udruženjem “Bač u srcu Bačke”, Opštinom Bač, Turističkom organizacijom opštine Bač i glavnu finansijsku podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kompanija Color Media Communications ovu manifestaciju može da svrsta i među svoje tradicionalne.

Marija Labović, direktorica Turističke organizacije Srbije sa svojim timom svakodnevno ulaže ogromnu kreativnu energiju kako bi turističke potencijale Srbije promovisali Evropi i svetu. Smatra da su jednako važni i dobar proizvod i dobar marketing, i veruje u moć sinergije, uz pomoć koje možemo da pomerimo mnoge granice u revitalizaciji, afirmaciji i promociji, zarad postavljanja savremenog turizma u funkciju.

Autentičnost destinacije i originalnost su ključni za skretanje pažnje turistima u odnosu na druge ponude. Zbog čega biste preporučili turistima opštinu Bač kao jedinstvenu i nezaobilaznu destinaciju?

– Vrednost nasleđa Bača čini njegova izrazita istorijska slojevitost i multikulturalnost, kao i specifična povezanost čoveka sa močvarnim, ravničarskim terenom. U kontaktu sa Dunavom ovo su vrednosti koje će privući turiste i obogatiti ih dubokim utiscima. U meandru reke Mostonge posetioce čeka srednjevekovna tvrđava Bač iz 14. veka. Nedaleko od tvrđave, Franjevački samostan iz 12. veka će dočarati atmosferu katoličkog reda, dok će pravoslavni manastir Bođani, podizan u periodu od 15 do 18. veka zainteresovane turiste upoznati sa slikarstvom srpskog baroka kroz rad Hristifora Žefarovića. U Baču je moguće videti jedan od retkih primera turske arhitekture u Vojvodini, to su ostaci hamama iz 16. veka, sagrađen je pod turskom opsadom Bača 1529 – 1687. Na putu do uređenog jezera Provala sa peščanom plažom i kampom, brojnim ugostiteljskim objektima i čardama na Dunavu posetioci imaju priliku da u postavkama etno-kuća dožive bogatu tradiciju naroda koji žive na ovim prostorima: Srba, Slovaka, Šokaca, Mađara, Hrvata, Bošnjaka…

Sigurni smo da pratite i svetske trendove. Koje mehanizme i primere dobre prakse planirate da projektujete u Srbiji, a da su se oni pokazali kao prihvatljivi i isplativi u borbi protiv gubitaka u turizmu, izazvanih svetskom epidemiološkom situacijom?

– Kao članica Evropske turističke komisije (ETC), Srbija je svakodnevno u toku sa dešavanjima i planovima vezanim za turizam u Evropi i u svetu. U Svetskoj turističkoj organizaciji (UNWTO) procenjuju da s obzirom na to da će se domaći turizam vratiti brže od međunarodnih putovanja, ovo predstavlja priliku i za razvijene i za zemlje u razvoju da se oporave od socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19. Svi pažljivo pratimo epidemiološku situaciju, koja je promenljiva. Nadamo se najboljem i verujemo da ćemo u nekoj bližoj budućnosti ponovo moći da ugostimo i strane turiste u onom broju, kao pre krize. Baš zato, kroz našu digitalnu kampanju u inostranstvu, želimo da nas turisti sa udaljenih destinacija ne zaborave i da planiraju da posete našu zemlju u budućnosti. TOS je krajem prošle godine obezbedio veliki projekat koji finansira Evropska turistička komisija, i uz pomoć tih sredstava sada se radi pojačana onlajn kampanja kako u Kini tako i u SAD. Imali smo i uključenja uživo, putem čuvene alibabine platforme Fligi, a potpisali smo sporazum i sa jednom od najpoznatijih turističkih internet kompanija Tuniu u Kini. Državljani te zemlje nam već daju signale da će Srbija biti prva destinacija u Evropi koju će posetiti nakon krize.

Šta možemo da očekujemo od Turističke organizacije Srbije konkretno, kada su u pitanju noviteti za 2021. godinu? Verujemo da imate i nove ideje i nove preporuke za poslovanje.

– U situaciji novonastaloj za ceo svet najviše je pogođena industrija turizma zajedno sa svim pratećim delatnostima. U saradnji sa predstavnicima lokalnih turističkih organizacija stavićemo akcenat na implementaciju principa zaštite životne sredine kako bi održivi turizam u ruralnim oblastima zadržao svoj pravi oblik. Sadašnji trenutak smanjuje mogućnosti direktnih kontakata, a time i dosadašnjih načina promocije na sajmovima, konferencijama, prezentacijama… U duhu novih okolnosti, za promociju turističke ponude Srbije koristićemo širok spektar inovativnih sredstava koja postaju vidljiva na internet prostoru. Ovaj prostor vidljiv za ceo svet postaje moćna platforma za slanje poruka o specifičnostima srpskog turizma.

Da li je u turizmu važnije imati kvalitetan proizvod i odličnu ponudu, ili dobar brending i medijsku promociju?

– U turizmu je važno imati i jedno i drugo. Jedno bez drugog ne ide. Ako imate dobar proizvod, a nemate dobar brending i medijsku promociju, ko će za njega saznati? I obrnuto, ako nemate dobar proizvod, poslaćete lažnu poruku jer će turisti biti razočarani ako ne dobiju željeni proizvod koji je promovisan.

Gde radije odmarate, na planinama, ili na plaži uz zvuke morskih talasa?

– Radije odmaram na planinama i u banjama u Srbiji i osluškujem zvuk čarobne, divlje i neistražene prirode i šum potoka i vodopada u našoj zemlji. Srbija je zemlja u kojoj su, kako i naš slogan kaže, svaki korak, zaveslaj ili staza, nova avantura.

Autor: Gordana Bjelajac

DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Sneška Quaedvlieg Mihailović (Europa Nostra) – Zaštita baštine bi trebalo da postane prioritet svih građana Srbije!

Generalna sekretarka pan-evropske Federacije EUROPA NOSTRA, Sneška Quaedvlieg Mihailović, sa velikim požrtvovanjem radi na očuvanju evropske kulturne baštine, ali joj srce najviše zadrhti kada se među pobednicima nađe baština iz Srbije. Ipak, smatra da treba još mnogo da radimo kako bismo zaštitili sva blaga koja nam je istorija ostavila u nasleđe, i veoma podržava nedavno pokrenutu inicijativu Baština bez zaštite.

Najveće evropsko priznanje u oblasti nasleđa za 2018. godinu, koja je ujedno bila i Evropska godina kulturne baštine, za projekat konzervacije Bačke tvrđave koja je stavljena u funkciju turizma i obrazovanja, proglašeno je 22. juna u Berlinu. Ubrzo zatim, na svečanosti u Baču, Donžon kula je dobila i lični bedž – EUROPA NOSTRA AWARD. Kao neko ko je sa ovih prostora, a sa druge strane mora da bude i jeste profesionalac, kako doživljavate sve te nagrade koje je dobila Srbija?

– Kao generalna sekretarka EUROPE NOSTRE, podjednako se radujem svakoj evropskoj nagradi koju zajedno sa Evropskom komisijom dodeljujemo svake godine. Ali kao rođena Beograđanka, naravno da sam bila izuzetno ponosna kada su se 2018. godine na veličanstvenoj ceremoniji u Berlinu, u prisustvu Predsednika Nemačke, g. Steinmeiera, na pobedničkom podijumu našli i predstavnici ukupno tri nagrađena projekta iz Srbije. A tek kako mi je srce zadrhtalo kada je naš predsednik Maestro Plácido Domingo otvorio zapečaćenu kovertu i objavio da je jedna od sedam najviših nagrada (“Grand Prix-a”) dodeljena baš projektu “Vekovi Bača”. Dr Slavica Vujović, koja je vodila taj izvanredan projekat, je tada u Berlinu održala veoma emotivan i šarmantan govor koga se još uvek sećam. Tada sam obećala da ću posetiti Bač na jesen, kako bismo zajedno proslavili ovo veoma značajno evropsko priznanje sa svima onima koji su učestvovali u realizaciji tog projekta. Tako sam u oktobru 2018. godine, u Evropskoj godini kulturne baštine, imala veliku čast i zadovoljstvo da zajedno sa Evropskim komesarom za kulturu, Tiborom Navračičem i Ambasadorom Evropske Unije, Semom Fabricijem, prisustvujem dirljivoj i ponosnoj svečanosti u suncem okupanom Baču.

Ove evropske nagrade govore o visokom stepenu stručnosti i posvećenosti kulturnoj baštini koje postoje u Srbiji. Ne smemo, međutim, da zaboravimo da je kulturna baština zapuštena ili ugrožena na mnogo mesta širom Srbije kao što nam to svedoči sjajna inicijativa “Baština bez zaštite” koja je nedavno pokrenuta na Facebook-u. Stoga se iskreno nadam da će ovi nagrađeni projekti poslužiti kao inspiracija i ohrabrenje za dalji angažman na kvalitetnijoj konzervaciji i valorizaciji naše kulturne baštine. To bi trebalo da postane strateški prioritet naše zemlje i svake lokalne zajednice u Srbiji.

Mnogo ste radili i u vreme bivše Jugoslavije, u vreme bratstva i jedinstva, a opština Bač u kojoj se i realizuju Dani evropske baštine je multikulturalna sredina. Ranije u većem procentu, ali i danas u dobrosusedskim odnosima tamo živi više od petnaest različitih nacija. Može li se iz doba “YUGE” u ovo savremeno vreme preslikati neki dobar model koji je davao dobre rezultate na polju negovanja i promocije kulture i nasleđa?

– U doba Jugoslavije u kojoj sam odrasla, a koja je bila zasnovana na principima “bratstva i jedinstva”, upravo zaštita kulturne baštine je doprinosila negovanju i poštovanju tog “jedinstva u različitosti”. Dobro se sećam koliko sam bila ponosna kada sam sa dvanaest godina u Francuskoj predstavila francuskim đacima moju zemlju: “Jedna zemlja, dva pisma, tri religije, četiri nacije, pet jezika, šest republika i sedam suseda”. Za mene je od malena ta raznolikost bila izvor posebnog bogatstva, inspiracije i kreativnosti. Nakon strašnih lomova u prethodnih 30 godina, krajnje je vreme da ponovo počnemo da koristimo našu zajedničku kulturnu baštinu ne kao nesrećnog taoca nacionalnih ili verskih sukoba, već kao prelepi most koji povezuje različite kulture i zajednice. Nema kulturne baštine koja je “etnički čista” – svaki elemenat nam priča višeslojnu priču o vekovnoj istoriji i suživotu na tim prostorima. Bač je upravo izvrstan primer harmoničnog istorijskog i kulturnog predela gde se mire i nadopunjuju kulturne i verske raznolikosti.

Obično se pitanjem kulturne baštine u opštini Bač, njenom revitalizacijom i zaštitom bave stručnjaci i ljudi koji ne žive u tom kraju. Oduvek datira, a traje i danas problem integracije nasleđa u lokalnu zajednicu. Imate li neku preporuku za građane Bača i okoline, kako bi počeli više da veruju u činjenicu da su okruženi neprocenjivom vrednošću.

– Potpuno ste u pravu: kulturna baština pripada najpre građanima i lokalnim zajednicama koje su povezane sa tom baštinom a tek onda i stručnjacima. Bez uključivanja građana u zaštitu te baštine, nije moguće sačuvati, negovati i predstavljati sve te kulturno-istorijske vrednosti jer i lični doživljaji, sećanja i osećanja doprinose značenju i bogatstvu svakog pojedinačnog elementa te baštine. Iskreno se nadam da će se građani Bača uključiti, u još većoj meri nego do sada, u upoznavanje i valorizaciju izuzetnih kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti njihovog kraja. Bač je pravi dragulj koji će zasigurno postati primer za ugled kako kulturna baština može da postane razvojni resurs koji unapređuje kvalitet života građana i koji privlači ljubitelje kulturnih i prirodnih lepota iz raznih krajeva Evrope i sveta.

Kako bi se to postiglo, potrebna je stalna edukacija svih generacija da bi se građani što bolje upoznali sa kulturnim, istorijskim i prirodnim blagom i vrednostima kojima su okruženi, koji su deo njih, a za koje, možda, i ne znaju da postoje. Tako će se sticati i znanje, i poštovanje i spremnost za građanski ili stručni anganžman na očuvanju te baštine. U protivnom preti opasnost da će ta baština nestati u današnjim vremenima kada je pitanje ličnog profita i interesa često značajnije i snažnije od ulaganja u opšte dobro i opšte vrednosti koje predstavljaju bogatstvo za celu zajednicu i svakog pojedinca u njoj. Stoga moramo da mobilišemo stručnu i građansku javnost kako bi se suprotstavili svakom obliku nepoštovanja standarda i zakona sa kojima se na žalost prečesto suočavamo.

Osim susreta sa primerima dobre prakse, sigurno imate i drugačijih iskustava. Šta nikako jedna sredina koja ima kulturno nasleđe i treba da ga stavi u funkciju savremenog turizma, ne sme da radi kako bi ubrzala proces?

– Kulturno nasleđe nikada ne treba žrtvovati radi jeftine zabave ili brze i lake finansijske dobiti. Kulturno nasleđe je zlatna ruda koju treba “obrađivati” uz duboko poznavanje i veliko poštovanje njenih vrednosti, autentičnosti i integriteta. Svaki odgovorni turista upravo želi da se upozna sa autentičnim kulturnim nasleđem a ne sa njegovim surogatom kakav postoji na mnogim drugim mestima širom sveta. Odgovorni turista, takođe želi da upozna dušu zajednice i lepotu prirode koja je povezana sa tom kulturnom baštinom. Izuzetne kulturno-istorijske celine kao što su to Kalemegdan ili Petrovaradin ili Bač pripadaju prevashodno građanima a tek potom turistima. Upravo iz tog razloga je Europa Nostra digla glas protiv projekta izgradnje žičare na Beogradskoj tvrđavi. Kalemegdan je samo jedan, a žičara ima na nebrojeno mnogo drugih mesta širom Evrope i sveta. Dakle, zajedničkim snagama treba “odbraniti” autentičnost i integritet Kalemegdana i uložiti napore da se Beogradska tvrđava uredi u skladu sa najvišim standardima prakse, na bazi ambicioznog i sveobuhvatnog “master plana”. A građanima svakako nije potrebna “gondola”, već im je potrebna odgovorna zaštita Kalemegdana kao javnog dobra od značaja za sve generacije, mlade i stare. Iskreno se nadamo da će Kalemegdan “pobediti” i da ćemo se uskoro svi radovati njegovom zasluženom upisu na Listu Svetske baštine (u sklopu transnacionalne nominacije “Granica Rimskog carstva”), i da će se na toj listi naći u društvu kulturnog predela Bača koji je prava oaza multikulturalnosti što predstavlja posebnu vrednost u današnjim vremenima.

O čemu iz Srbije najviše govorite strancima? Šta su po vama aduti naše materijalne i nematerijalne kulturne baštine?

– Sa ponosom im pričam o mnogobrojnim svedocima uzburkane istorije brdovitog Balkana, o ostacima starih civilizacija u dugom periodu od više hiljada godina; o našem neizmerno bogatom i značajnom srednjovekovnom nasleđu; o raznovrsnosti i lepoti pejzaža i prirodnih celina u Srbiji; o izuzetnoj gostoljubivosti naših domaćina; o čarobnim mirisima i okusima naše kulinarske baštine; o našim pesmama i plesovima…

Kulturna baština – kako materijalna tako i nematerijalna – je najveći razvojni adut svake zemlje u Našoj Evropi, pa tako i u Našoj Srbiji. Stoga treba podići zaštitu kulturne baštine na znatno viši nivo prioriteta u sklopu strategije održivog razvoja kako bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva (javna i privatna) za istraživanja, konzervaciju, održavanje, interpretaciju, menadžment i edukaciju, vezanu za kulturnu baštinu. Pri tom treba uvek insistirati naprimeni visokih kriterijuma kvaliteta, u skladu sa najvišim evropskim standardima prakse – kao što je to slučaj u Baču! Takođe treba pokrenuti širok pokret građana koji su spremni da se angažuju (kao profesionalci ali i kao volunteri) u njegovoj zaštiti, uz neophodno veće uključivanje mladih uz korišćenje novih digitalnih tehnologija i socijalnih mreža. U tom smislu javne ustanove mogu da dobiju podršku od brojnih organizacija civilnog društva koje se bave edukacijom, osvešćivanjem građana i stalnom brigom da se moraju poštovati pravila i pridržavati zakonskih odredbi kada je u pitanju integralna zaštita kulturne i prirodne baštine. Zajedno sa našim članovima i partnerima iz Srbije, Europa Nostra i ja lično ćemo sve učiniti da se ti ciljevi postignu i da se što veći broj ljudi uključi u naš razgranati evropski pokret za zaštitu kulturne baštine.

Autor: Gordana Bjelajac

KONFERENCIJA DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Nedostatak stručnjaka i ustanova problemi su koji sprečavaju da se nasleđe snažnije odrazi na kvalitet života

U okviru Dana evropske baštine, koji se tradicionalno i kontinuirano realizuju u opštini Bač, uz brojne druge aktivnosti pre i posle, danas je održana i online konferencija DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ – Kako istorijsku baštinu opštine Bač staviti u funkciju savremenog turizma.

Uz saradnju sa Opštinom Bač, Turističkom organizacijom opštine Bač, Udruženjem “Bač u srcu Bačke” i glavnu finansijsku podršku Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, kompanija Color Media Communications ovu manifestaciju može da svrsta i među svoje tradicionalne.

Tema današnje konferencije je kako istorijsku baštinu Opštine Bač staviti u funkciju savremenog turima.

Mateja Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Republici Srbiji govorila je o tome čemu nas sve istorija uči

– Istorija nas uči da je, kako bismo otišli u budučnost, neophodno da znamo svoju prošlost, i zato je važno da čuvamo kulturnu baštinu.

Sneška Quaedvlieg-Mihailović, generalna sekretarka pan-evropske Federacije EUROPA NOSTRA:

– Aktivizam nikada ne prestaje. Kada postanete strastveni ljubitelji, aktivisti za kulturnu baštinu, u svakom trenutku se povezujete sa ljudima koji dele tu pasiju.

Marija Labović, direktorica Turističke organizacije Srbije:

– Mislim da svi moramo da se prilagodimo novoj realnosti, treba da iskoristimo ovo vreme da se dodatno pripremimo i sa materijalima za promociju. Digital ne treba da stane.

– Kada se uspostavi nova normalnost bitno je da smo prisutni u glavama turista, odnosno da ih podsećamo na Srbiju kao destinaciju, a svakako i na Bač kao sastavni deo iste.

Tanja Mitić, komunikolog i šef Kabineta predsednika Opštine Bač:

– Što se tiče promocije Bača kao takvog, turizam je jedna od grana koja zavređuje najveću promociju. Međutim, opština Bač pored ovih projekata koji se bave kulturno istorijskim nasleđem o kojem mi danas pričamo, trenutno realizuje i četiri evropska projekta iz drugih oblasti.

Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacije Vojvodine:

– Bač i njegovo okruženje zaista predstavljaju svojevrsnu kulturnu riznicu, čiji je značaj s pravom prepoznat u širim svetskim okvirima.

Robert Čoban, predsednik kompanije Color Press Group:

Marina Balaban, zamenica predsednika Opštine Bač:

– Kulturni turizam je jedan od najbrže rastućih vidova turizma u svetu a okosnicu razvoja turizma u opštini Bač predstavlja upravo kulturno nasleđe.

Dr Slavica Vujović, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture:

– Nedostatak stručnjaka i ustanova, koji bi preuzeli poslove u potrebnom kapacitetu, bili su i ostali problemi koji koče da se nasleđe snažnije odrazi na kvalitet života.

Konferenciju je moderirala Vanja Kovačev, komunikacijski expert.

Programske aktivnosti koje su ranije bile realizovane tokom jednog ili dva centralna dana, ove godine su raspoređene tokom celog septembra, kako bi i organizatori i učesnici mogli da ispoštuju sve propisane mere Kriznog štaba Vlade Republike Srbije, a koje se odnose na prevenciju i zaštitu od virusa COVID 19.

Više detalja o programu manifestacije možete pogledati na sledećem linku: http://communications.rs/danibaca2020/

DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Robert Čoban – Najveće bogatstvo opštine Bač leži u njenoj multikulturalnosti

U okviru Dana evropske baštine, koji se tradicionalno i kontinuirano realizuju u opštini Bač, uz brojne druge aktivnosti pre i posle, 26. septembra biće održana i online konferencija DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ – Kako istorijsku baštinu opštine Bač staviti u funkciju savremenog turizma.

Čovek koji nikada nije zaboravio da su koreni, porodica i prave tradicionalne vrednosti iznad svega… Onaj koji je uspeo da iz skromne studentske sobe zajedno sa svojim prijateljima stvori medijsku imperiju na Balkanu, i ne uzdigne gordost iznad poštovanja konkurencije… Robert Čoban, predsednik kompanije Color Press Group, kosmopolita koji je obišao više od trećine sveta i dalje veruje u potencijale svog rodnog mesta i voli ljude koji žive u njemu.

Rođeni ste Bačlija i veoma volite da posetite svoju rodnu kuću i rođake koji još žive u Baču. Čega se najradije sećate iz Vašeg detinjstva, a da bi to danas moglo da bude odličan okidač za novu turističku ponudu Bača?

– Mnogo je toga u Baču i celoj opštini Bač što bi moglo da bude okidač za turističku ponudu. Svestan sam da je opština siromašna i da nema većih sredstava za promociju, da bi trebalo da se više uključe AP Vojvodina i Republika Srbija. Kao dete igrao sam se u Štrosmajerovoj ulici kod baka Marije i slušao zvona Franjevačkog samostana, ponekad bi išli do Tvrđave, leti obavezno na Provalu gde sam i naučio da plivam. Mislim da je raznovrsnost istorije i nacionalnih zajednica opštine Bač njeno najveće bogatstvo.

Vaša ljubav prema putovanjima ne jenjava ni u doba Korone. Čini mi se da ste proteklih meseci najviše bili ciklo-turista po Vojvodini. Svašta ste videli, a mnoge lokalitete ste i promovisali na društvenim mrežama i u drugim medijima za koje pišete. Na koje mesto po razvijenosti turizma biste svrstali opštinu Bač, u odnosu na njene potencijale sa jedne strane, i u odnosu na druge opštine koje ste obišli, sa druge strane?

– Na žalost, velika istorijska i kulturna baština i ulaganja EU kroz projekat “Vekovi Bača” koji je dobio prestižnu nagradu Europa Nostra – nisu do sada na adekvatan način “unovčeni” kroz turističku ponudu. Trebalo bi da imamo više smeštajnih kapaciteta, osmišljenje programe za produžene vikende koji bi bili veoma atraktivni za Beograđane i Novosađane. Neka svaka deseta porodica iz Beograda i Novog Sada provede jedan vikend u Baču – i opština će biti jedna od najbogatijih u Vojvodini. Slična je situacija, na žalost i u mnogim drugim opštinama Vojvodine – mnogo prirodnih lepota i istorijske baštine – a premalo prihoda do turizma. Imamo primer Vrdnika kako je proširenje hotelske ponude dovelo do procvata čitavog mesta.

Svetski ste putnik i veliki poštovalac umetnosti, kulture i kulturne baštine sveta, ništa manje nego domaće. S obzirom na sva znanja i iskustva koja ste stekli ne samo iz literature i drugih izvora, već i na licu mesta, šta bi po Vama u ovom momentu bio kec u rukavu opštine Bač, kako bi svoje kulturne i istorijske potencijale stavila u funkciju savremenog turizma?

– Trebalo bi napraviti paket koji bi podrazumevao smeštaj dve ili tri noći, obilazak Tvrđave, Franjevačkog samostana, Turskog kupatila, Manastira Bođani, čardi na Dunavu u Bačkom Novom Selu, Crkve Sv. Antuna Pustinjaka u šumi kod Karađoreva, domaću hranu, vino i rakiju… Takva ponuda ne bi ostavila ravnodušnim nijednog turistu koji želi da sadržajno provede vikend.

Nedavno ste pokrenuli priču o “Baštini bez zaštite“. Kao i širom Srbije i Vojvodine, i u opštini Bač ima nekoliko lokaliteta koje bi trebalo umiti i obući im novo ruho. Sa kojim ciljem je pokrenuta ova inicijativa i ko je sve dobrodošao ukoliko se prepozna kao saradnik i/ili partner?

– Ideja je da se povežu lokalne zajednice, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, strane ambasade u Beogradu, EU fondovi i ostali međunarodni činioci koji bi mogli da se zainteresuju za lociranje i kasniju revitalizaciju trenutno zapuštene baštine: dvoraca, letnjikovaca, istorijskih kuća, vetrenjača, crkava, grobalja, industrijske baštine, parobroda, lokomotiva i brojnih drugih dragulja koje imamo širom Srbije a nismo ih na adekvatan način zaštitili.

Kada bi Vam dali ključeve grada Bača, šta biste prvo trajno “zaključali”, a šta biste zauvek širom otvorili za građane i posetioce?

– Nema u Baču mnogo toga što treba “zaključati”, osim eventualno tog provincijalnog straha da se izađe “na veliku pozornicu” koji je karakterističan za sve male sredine, naročito u Vojvodini. Treba više samouverenosti i svesti da bi to što mi imamo, svako drugi u Evropi sa ponosom čuvao, održavao i pokazivao turistima iz celog sveta. Sve gore pobrojane atrakcije bih otvorio kako bi što veći broj ljudi imao prilike da ih obiđe i vidi.

Više detalja o programu manifestacije možete pogledati na sledećem linku: http://communications.rs/danibaca2020/

Autor: Gordana Bjelajac

DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Marina Balaban – Uz planiranje, umrežavanje i dobru koordinaciju UNESCO je za nas i šansa i izazov

Marina Balaban, zamenica predsednika Opštine Bač, odlično poznaje i teoriju i praksu razvoja turizma u sredini u kojoj živi i radi. Veliki profesionalac i ambasador opštinske turističke riznice, tokom proteklih godina se naročito bavila promocijom kulturnog turizma. Mišljenja je da bi, samo temeljnim i postupnim radom, uz negovanje tradicionalnih, ali i prihvatanje savremenih principa, Bačlije mogle da počnu da žive i od turizma. Multikulturalno orjentisana, i sa jasnim stavom, ona je žena koja bi mogla da pomeri mnoge granice.

Pre dolaska na ovu funkciju dugo ste se bavili svojom strukom. Koliko će Vam turizam i sve u vezi sa njim nedostajati?

– Niz godina provedenih u Turističkoj organizaciji naše opštine i moje prethodno radno iskustvo, takođe u turističkom sektoru, govori da sam zaista ceo svoj dosadašnji rad posvetila upravo turizmu. Tome doprinosi i činjenica da sam se odmah nakon završenih studija i stečenog zvanja menadžera u turizmu zaposlila u struci što je doslovno sreća, kada od samog početka radite posao koji volite. Prelaskom na novo radno mesto odnosno na funkciju zamenika predsednika opštine moje zalaganje za razvoj turizma u našoj opštini ne prestaje. Naprotiv – upravo sada je šansa i mogućnost da viziju razvoja opštine Bač, koju delim sa predsednikom opštine i svojim saradnicima, planski osmislimo i krenemo u realizaciju prioritetnih projekata.

Pošto ste jedan od ključnih ljudi koji najbolje poznaju i prednosti i mane kulturnih potencijala opštine Bač u funkciji turizma, na šta ćete najviše uticati sa trenutne pozicije, kako bi se stanje izmenilo ili popravilo?

– Kulturni turizam je jedan od najbrže rastućih vidova turizma u svetu a okosnicu razvoja turizma u opštini Bač predstavlja upravo kulturno nasleđe. Ono što moram da izdvojim jeste konstantna prisutnost Pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i decenijska briga za spomenike kulture, koji su sastavni deo Kulturnog predela Bača i okoline i ozbilnji kandidati za upis na UNESCO listu svetske kulturne baštine. Sinergija koja vlada između sektora zaštite i turističkih subjekata je ključna kada je u fokusu održivi turizam, čijim razvojem ćemo se zalagati za očuvanje i zaštitu prirodne sredine, kulturnog nasleđa i za bolji život ljudi u lokalnoj zajednici. Neophodno je, pre svega, definisati prioritetne pravce razvoja turizma, jer prirodnih i kulturnih resursa ima zaista na pretek, ali ne možemo istovremeno razvijati sve. Za uspešan razvoj ove delatnosti neophodno je pre svega stalno praćenje savremenih trendova i osluškivanje potreba i zahteva savremenih turista, koji žele atraktivan prostor, ali i dinamičan način prezentacije i interpretacije nasleđa kako bi određenu destinaciju doživeli na najbolji mogući način. Koraci koje ćemo preduzeti u cilju planiranja i razvoja kulturno-turističkog proizvoda su projekti vezani za izgradnju neophodne infrastrukture i suprastrukture na prioritetnim i budućim turističkim lokalitetima i mestima za prihvat turista.

Građani opštine Bač žive okruženi kulturnim blagom, a u najnižoj meri žive od kulturnog turizma. Šta mislite da bi rukovodstvo i saradnici mogli da urade u narednom periodu, kako bi se svest Vaših sugrađana probudila ili podigla na viši nivo?

– Pri planiranju razvoja svakog oblika turizma neophodno je analizirati i potencijal lokalne zajednice, koji zapravo uzima učešće u njegovoj realizaciji. Mi koji smo kreatori politike razvoja ovog područja imamo obavezu da stvorimo uslove i povoljan ambijent za uključivanje stanovništva u turističke tokove a na njima je da prepoznaju i iskoriste benefite koje ova privredna grana donosi. Mislim pre svega na sektor ugostiteljstva i hotelijerstva, ali i na zaista širok spektar mogućnosti kojima se lokalno stanovništvo može baviti i ostvarivati da li primarne ili dodatne prihode. Uključivanje mladih stručnih kadrova je goruća potreba i nedostatak kome ćemo se sigurno posvetiti u narednom periodu.

Dosta ste putovali, što privatno, što poslovno. Možete li izdvojiti neki primer dobre prakse u zemlji ili inostranstvu kome bi Bač mogao u budućnosti da parira?

– Tvrđava sa podgrađem je vrlo insprativan prostor kada je u pitanju podizanje atraktivnosti celokupnog ambijenta. Tome dodajemo i prirodu koja je okružuje, činjenicu da je u prošlosti bila vodeni grad, mogućnost vraćanja vode u isušeno korito Mostonge, obližnji kanal, revitalizaciju cele ulice Bačke tvrđave kao zaštićene prostorno ambijentalne celine… Uz sve to, sigurna sam da bi mogla da stane rame uz rame mnogim nemačkim, slovačkim, francuskim i drugim evropskim zamkovima koji su kulturno-istorijsko nasleđe stavili u funkciju savremenog turizma.

Da li ćete u narednom periodu, kao najbliži saradnik predsednika opštine i njegov zamenik, a s obzirom na Vašu profesiju, uticati na to da opština Bač bude spremna da primi turiste iz celog sveta, kada bude uvrštena na listu UNESCO-ve svetske Baštine?

– Za postizanje održivosti i efikasnog razvoja turizma neophodno je uspostaviti sistem dobrog upravljanja. Planiranje, organizovanje, umrežavanje i koordinacija svih subjekata su ključni kada je u pitanju menadžment jedne destinacije. To je zapravo preduslov i osnova kada govorimo o ozbiljnom razvoju turizma i spremnosti lokalne zajednice za prihvat masovnijih dolazaka turista.
UNESCO lista je za nas ujedno i šansa i izazov.

Više detalja o programu manifestacije možete pogledati na sledećem linku: http://communications.rs/danibaca2020/

Autor: Gordana Bjelajac